|
|
 |
Arhiva :
|
|
| Trijanonski sporazum |
| (2007-06-18) |
| Objavljeno: 2007-06-18 14:17 EET |
Dvadeseti vek - vek ekstrema, moze se nazvati i vekom trauma, zbog dvaju totalitarizma i dva svetska rata. Sem prvih masovnih ubistava i nezapamcenih zlocina, usledile su i komunisticke revolucije u Rusiji, Bavarskoj i Madjarskoj, kojima se moze dodati i pogrom Jermena iz Turske 1915.godine. Na kraju prvog svetskog rata, potpisani su mirovni sporazumi izmedju 1919. i 1920.te godine, koji su na zalost doveli do izbijanja drugog svetskog rata.
Sporazum izmedju Madjarske i Antante potpisan je u Trijanonu 4.juna 1920.godine. Ovim Sporazumom Madjarska je izgubila dve trecine svoje teritorije. Hrvatska i Vojvodina usle su u sastav buduce Jugoslavije, zatim Slovacka i Ceska oformile su Cehoslovacku, dok su se Transilvanija i Banat, ujedinile sa Rumunijom. Na ovim teritorijama bio je prisutan veliki broj nacionalnosti koje su glasale za odvajanje od Austro-Ugarske, kao i druge vazne manjine. Principi potpisivanja mirovnih sporazuma i etnicka homogenost bili su sazeti u ovim Sporazumima, a ove principe je inace promovisao tadasnji americki predsednik Vudrou Vilson. Profesor savremene istorije na Univerzitetu u Bukurestu, Joan Skurtu, dao nam je nekoliko detalja:
”Mirovni sporazumi je trebalo da potvrde novu geopoliticku situaciju na evropskom i svetskom nivou, u korist drzava pobednica, odnosno Antante. Mirovni sporazumi dali su novi politicko-pravni i teritorijalni status odredjenom broju nacija, da bi se ono sto je nazvano “vekom nacionalnosti”, koji je poceo u trecoj deceniji 19. veka, okoncalo na kraju prvog svetskog rata potpisivanjem mirovnih sporazuma. Potrebno je bilo vise sporazuma, jer ovoga puta je bilo reci o drugim politicko-teritorijalnim entitetima. Na primer Austro-Ugarska koja je stupila u rat, i na kraju rata nije vise postojala, bile su to dve odvojene drzave - Austrija i Madjarska, koje su prekinule sa prosloscu i proglasile su se republikama. Nisu preuzele odgovornost za ono sto su ucinili rukovodioci Austrougarskog Carstva. Nacionalni princip jeste stariji, pojavili su se nacionalni pokreti, i Habsbursko Carstvo je propalo zbog ovih cinjenica. I Rusija je gubila teritorije na principu nacionalnosti. Slucaj je Finske, Letonije, Litvanije, Estonije, Poljske i Besarabije. Naravno da ni Tursko Carstvo nije prezivelo. Ovim novim strukturama bila je neophodna medjunarodna pravna potvrda, koja je usledila potpisivanju mirovnih sporazuma.”
Pricalo se da usled boljsevicke revolucije u Madjarskoj, koja je dovela do formiranja Madjarske Sovjetske Republike, bilo je moguce proizvesti otezavajuce okolnosti prilikom potpisivanja mirovnog sporazuma od strane madjarske delegacije. Madjarskoj delegaciji je bilo mnogo teze da postigne povoljne okolnosti zbog ovih dogadjaja. Isti profesor Joan Skurtu kaze:
”I ovo se moze reci, ali smatram da, u sustini je rec o kontinuitetu madjarske politicke klase, nezavisno od politicke doktrine ili socijalnog statusa, jer je cela elita bila za Veliku Sanstefansku Madjarsku. Tako da ako pricamo o poteskocama, onda je rec o poteskocama velikih sila sa komunistickim rezimom u Budimpesti, u martu 1919., koji je proglasio Madjarsku sovjetsku republiku. U ovim uslovima, predstavnik Madjarske na konferenciji je bio vojvoda Aponji, politicar stare elite koga su komunisti koristili da bi promovisali svoju politiku.”
Velike pobednicke sile imale su odlucujucu ulogu u odredjivanju granica nakon prvog svetskog rata. Joan Skurtu je precizirao:
”Bez sumnje da su velike sile bile one koje su odlucile. Tokom mirovne konferencije stvorena je takozvana teritorijalna komisija koja je donosila odluke. U slucaju Rumunije, granica dogovorena 1916.godine iako je bila zapadnije, kada smo usli u rat, nakon pritisaka Engleske i delimicno italijanske strane granica je pomerena istocnije, gde se moze reci da je nasa zemlja izgubila. Naravno da ovi detalji ostaju diskutabilni, u sustini ipak granica je pratila kriterijum nacionalnosti, tako da i u Madjarskoj su ostali Rumuni ali i u unutrasnjosti Rumunije je ostao veci broj Madjara. Uprkos velikim naporima, ovaj princip se nije mogao integralno primeniti. Prakticno ne postoji nijedna evropska cisto etnicka drzava, i evidentno da ni novoosnovane drzave nisu mogle biti drugacije. Teritorijalna Komisija je odredila najrealisticnije granice.”
Trijanonski Sporazaum je smatran glavnim razlogom za napete odnose Madjarske sa svojim susedima izmedju 1920. i 1939.godine. Iako je pravednost principa nacionalnosti dugo podrzavan, nije uspeo da smanji medjuetnicke napetosti. Pred mikrofonom profesor Joan Skurtu:
” Vlada Madjarske i politicka klasa nisu se nikad pomirile sa trijanonskim mirovnim sporazumom. Parlament u Budimpesti je izglasao ovaj sporazum, ali na istoj sednici poslanici su se zakleli da nece ga nikad priznati, i da ce sve uciniti da bi se doslo do revizije. San Velike Madjarske je bila konstanta crta madjarske spoljne politike. I posle 1947.godine, kada je potpisan mirovni sporazum nakon drugog svetskog rata, i kada su odredjene uglavnom iste granice kao u Trijanonu, zvanicnici u Budimpesti su podrzali revizionisticku politiku. Smatram da rec “Trijanon” predstavlja istoriju, znaci proslost, dok mi se moramo okrenuti ka buducnosti, ka Evropskoj Uniji, gde nema granica, tamo gde vrednost individue i nacije treba da budu na prvom mestu, gde je kretanje slobodno i gde snovi o ostvarenju srednjevekovnih entiteta nemaju vise svoje mesto”.
|
|
| |
WMA |
|
64kbps : |
1
2
3
|
|
|
128kbps : |
1
2
3
|
| |
MP3 |
|
|
64kbps : |
1
2
3
|
|
|
128kbps : |
1
2
3
|
| |
AAC+ |
|
|
48kbps : |
1
2
3
|
|
|
64kbps : |
1
2
3
|
 Istorijska Maskota RRI |
2024-04-19
Print
Slusajte ponovo