|
|
 |
Arhiva :
|
|
| Nacionalni Park Retezat |
| (2007-09-28) |
| Objavljeno: 2007-10-05 14:43 EET |
Nacionalni park “Retezat” nalazi se u istoimenom planinskom lancu, koji pripada Juznim Karpatima, u jugo-zapadnom delu Rumunije. Zona Retezat poznata je po svojim brojnim glecerskim jezerima. U ovoj zoni postoji oko 100 glecerskih jezera raznih dimenzija od kojih se 40 smatraju jezerima velikih ili srednjih dimenzija. Postoje jos 18 malih ali stalnih jezera, pored 40 veoma malih, koja se leti osuse.
Na geografsko- istorijskom planu, park se nalazi u zoni ‘Cara Haceguluj', kolevci rumunskog naroda i jezika. U naseljima Densus, Santamarija Orlea i Strej nalaze se neke od najstarijih pravoslavnih crkava u Rumuniji, podignute izmedju 13. i 14. veka.
Nacionalni park Retezat sastavljen je od vise zona. Prva je zona stroge zastite u Naucnom Rezervatu “Gemenele Taul Negru”, namenjena iskljucivo naucnom istrazivanju, i zato je pristup zoni dozvoljen samo istrazivacima, uz odobrenje Rumunske Akademije.
Biodiverzitet zone je veoma bogat, i o njemu nam govori biolog Nacionalnog Parka Retezat, Kosmin Manci:
"U parku imamo vise nivoa. U bukovoj sumi nalazi se jedan od najlepsih strizibuba Evrope- Rosalia alpina, ili krojac bukve, to jest veoma lepa plavicasto- srebrna buba sa crnim tackama. U istoj sumi zivi velikorepa sova (Strix uralensis), koja svoje gnezdo pravi posebno na drvecu i rusenim stablima, u rupici koja nastaje kada se drvo polomi. U zoni gde se susrescu bukove sume i sume cetinara, obicno se formira neka mesavina bukve i jela, ponekad i omorika, i tamo se pojavljuje planinski sareni detlic, koji se veoma retko moze videti u Rumuniji i u Evropi, uopste. Tamo zive mnoge vrste ptica, od velikog tetreba (Tetrao urogallus), do brojnih vrsti ptica kradljivica, kao sto su: orao kliktavac (Aquila pomarina), patuljasta sova (Glaucidium paserinum), i gacasta kukumavka (Aegolius funereus). Planinska zona podeljena je na dva. Jedno je poslednji nivo sume gde se nalazi suma smreka (Picea abies), zajedno sa borom krivuljem (Pinus cembra). Ovde se pojavljuje bor krivulj, a ovaj sprat je na pocetku veoma homogen, a dalje bor krivulj postaje skoro apsolutni vladar zone. Ima i mesta u kojima na malim povrsinama raste trava i pojavljuje se planinski bozur (Rhododendron kotschyi), te na sledecem spratu imamo samo trava i pasnjaci. U pojedinim mestima postoji samo stena, i nista drugo se ne vidi. Na ovom nivou postoje brojne retke vrste biljaka, medju kojima i gladnica (Draba dorneri). Krecnjacki deo planine Retezat je mnogo bogatiji kada je rec o biljkama, jer je poznato da krecnjaci imaju veci biodiverzitet. Medju zanimljivijim vrstama su: runolist (Leontopodium alpinum), crni vranjak (Nigritella nigra) i brojne vrste orhideja.”
Kada je rec o fauni, u Nacionalnom Parku Retezat zive dve vrste slepih miseva: veliki potkovicar (Rhinolophus ferrumequinum) i patuljasti slepi mis (Pipistrellus pipistrellus). Ovde zive i divokaze (Rupicapra rupicapra) i jelen (Cervus elaphus).
Nacionalni Park Retezat osnovan je 1935- te godine, uredbom Saveta ministara objavljenom u Sluzbenom glasniku br. 593, 22. marta. Posle revolucije, zajedno sa Nacionalnim Parkom Pjatra Krajuluj i Nacionalnim Parkom Vanatori Njamc, Retezat je bio medju prvim zasticenim zonama u Rumuniji, upravljenim po modernim metodama i planovima za menedzment, u cilju ocuvanja biodiverziteta. Fondove je obezbedio u glavnom Global Environmental Facility, posredstvom Svetske Banke.
Aktivnost unutar Parka koordinira Naucni savet i Konzultativni Odbor, cije odluke, kao i predvidjanja plana za menedzment, sprovodi na delo Administracija Nacionalnog Parka Retezat, podjedinica Sumske Direkcije Deva, koja funkcionise u okviru Nacionalne Sumske regije ROMSILVA. Direktor pomenute administracije, Alin Alimpesk, govorio nam je o poteskocama sa kojima se suocavaju oni koji brinu o ovoj zasticenoj zoni:
"Glavni problemi su skoro isti svuda. Mogu biti necivilizovani turisti koji ostavljaju djubre u sumi, iako na panoima su napisana pravila Parka, zatim ima turista koji beru cvece iako je to zabranjeno, kao i ribolov ili lov, ali u poslednjem periodu nisu vise zabelezeni onakvi slucajevi. Drugi problem je da zadnjih godina nije postovan rezim pasnjaka, cobani vode ovce i krave na pasnjake, iako je to zabranjeno, dok drugi seku drva sto je apsolutno zabranjeno.„
Da bi se predupredile onakve situacije administracija Parka je u stalnom kontaktu sa stanovnistvom u zoni i sa lokalnim vlastima, koje su predstavljene u Konsultativnom Odboru. Medjutim, tesko je da vlasnici terena koji se nalaze na teritoriji Parka shvataju da ne mogu uciniti sve sto hoce na svojim terenima, dok ne primaju kompenzacije za ogranicenja koja su im nametnuta na teritoriji koja pripada jednoj zasticenoj zoni.
Istovremeno, postoje mnogi projekti i programi za omladinu i decu koji treba da uce da stite prirodu i biodiverzitet zone. Direktor Administracije Nacionalnog Parka Retezat, Alin Alimpesk:
"Administracija Parka organizuje, kako leti tako i zimi, brojne aktivnosti vaspitanja dece u kampovima kao sto je Junior Rangers. Zatim zahteve u tom smislu uputile su nam i skole iz okruga Deva, koje su odlucile da same snose sve troskove, a Administracija da se bavi organizovanjem kurseva o ekoloskom vaspitanju i o aktivnosti rendzera."
Administracija Nacionalnog Parka Retezat je u premijeri u Rumuniji organizovala i Karavan Parka, koji putuje po celoj zemlji, sa ciljem da predstavi park i njegove lepote, da poziva ljude da posete ova mesta pod uslovom da se postuju uslovi koje namece status zasticene zone.
Valja napomenuti da je 2004- te godine Nacionalni park Retezat ukljucen u elitni klub evropskih zasticenih povrsina, odnosno u mrezu Pan Parks koja okuplja nekoliko od najinteresantnijih evropskih ekoturistickih destinacija.
Moramo jos reci da se do Nacionalnog Parka Retezat moze stici kako kolima, tako i vozom, ili terenskim vozilima koja iznajmljuje bukurestanski aerodrom Anri Koanda, i kojima se za 5- 6 sati stize pred ulaz u Park.
|
|
| |
WMA |
|
64kbps : |
1
2
3
|
|
|
128kbps : |
1
2
3
|
| |
MP3 |
|
|
64kbps : |
1
2
3
|
|
|
128kbps : |
1
2
3
|
| |
AAC+ |
|
|
48kbps : |
1
2
3
|
|
|
64kbps : |
1
2
3
|
 Istorijska Maskota RRI |
2025-07-05
Print
Slusajte ponovo