| Istorija rumunske nauke: Doktor Nikolae C. Paulesku |
| (2007-06-12) |
| Objavljeno: 2007-06-12 14:47 EET |
Rumunska medicina je dala medjunarodnoj nauci nekoliko znacajnih naucnika kao sto su George Marinesku, Viktor Babes, Joan Kantakuzino, Dzeordze Emil Palade, braca Minovic. Medju ovim imenima ubraja se i ime poznatog fiziologa Nikolaea Pauleskua koji je postao poznat u svet zahvaljujuci otkrivanju osnovnog leka protiv dijabetisa. Veliko otkrice Pauleskua bila je pankreina, antidjabetski hormon koji luci pankreas, a koji je kasnije poznat kao insulin.
Nikolae Konstantin Paulesku rodjen je 8. novembra 1869. godine, a preminuo je 19, jula 1931. Doktorirao je medicinske nauke u Parizu, a nakon toga odvijao je znacajnu aktivnost naucnog istrazivanja u oblasti fiziologije i proucavao je metabolizam glucida, patogenost dijabetisa, ulogu pankreasa u nutritivnoj asimilaciji, zgrusavanju krvi I mehanizam nagle smrti. 1906.godine izradio je originalnu metodu o odstranjenju hipofize kod pasa sto ce se kasnije primeniti u hirurgiji hipofize kod coveka. Na skupu Udruzenja Biologicara koje je odrzano 23 jula 1921. godine, Nikolae Paulesku je u okviru izlaganja iz cetri dela, prikazao rezultate svojih istrazivanja o dejstvovanju pankreaticnog jezgra u slucajevima dijabetisa. Paulesku objavljuje otkrice aktivnog antidijabetskog principa iz pankreasa, koji naziva pankreinom i u belgijskom strucnom casopisu “Archives Internationales de Physiologie” u clanku koji je objavljen 31. avgusta 1921. Do obijavljivanja ovih radova je doslo 8 meseci pre nego sto je ekipa kanadskih lekara Frederick Banting i Charles Best, skotski lekar John James Mac Leod i kanadskog biohemicara James Collipa sa Univerziteta iz Toronta, govorila o otkrivanju insulina, ali je Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu za 1923. godinu dodeljena ekipi iz Toronta. Mada je demantovao otkrice kanadskih lekara, Paulesku nije priznat kao pronalazac insulina.
Zajedno sa dijabetologom, dopisnim clanom Rumunske Akademije i direktorom Institua Paulesku iz Bukuresta, Konstantinom Joneskuom – Trgoviste, pokusali smo da vidimo koji je Pauleskuov doprinos u otkrivanju insulina:
"Pankrein je naziv insulina, to je pankreaticni hormon koji je Paulesku vadio sopstvenom metodom u prvoj fazi iz pankreasa pasa, a naknadno i iz pankreasa drugih zivotinja. To je bio antidijabetski hormon za kojim je potraga pocela pocev od 1890. godine. Paulesku licno je povodom odbrane jedne od triju doktorskih dizertacija rekao da je poceo naucno istrazivanje za izolaciju antidijabetskog pankreatskog principa. Paulesku je izvrsio istrazivanje na primeran nacin. On je rekao da je dijabetis bolest za koju je karakteristicna ne samo povecana glikemija, ali i povecanjem ketonskih tela u krvi i urinu, koji izrazava metabolizam lipida, i povecanje ureje u krvi i urinu sto oznacava katabolizam proteiskog metabolizma. U to vreme to je izgledalo cudno jer su tada svi bili preokupirani hiperglikemijom”.
Konstantin Jonesku-Trgoviste opisao nam je rad kanadskih istrazivaca koji je bio krunisan Nobelovom nagradom:
"Banting je imao ideju da pronadje lek protiv dijabetisa. Prema kanadskoj istorijografiji Banting je bio jedan od najvecih lazova svog vremena. On je uvek govorio o neodredjenim stvarima. Govoreci o jednom pitanju dao je tri razlicite varijante. Zeleo je da pronadje resenje za jednu bolest koju nije poznavao uopste jer je on bio hirurg.On je predlozio eksperimantalni model koji se sastojio u odstranjenju pankreasa sto je prethodno uradio Paulesku. Banting i Best nisu se protivili Pauleskovom protestu jer bi im se u tom slucaju anulirao prioritet. Na njihovu stetu u jednom clanku pozivali su se i na Pauleskov rad iz 1921.godine. Time su dokazali da su znali za Pauleskuov rad, mada su kasnije negirali. Paulesku je potvrdio da je slao svoje radove Bantingu, trazeci mu u zameni njegove radove, ali je to pismo ostalo bez odgovora. Imao sam ovaj dokaz kasnije kada sam pronasao Pauleskuovo pismo, u kojem je trazio Bantingu objasnjenja uoci dodeljivanja Nobelove nagrade, u Bantingovom licnom arhivu”.
Koji su bili razlozi zbog kojih je ekipa sa Univerziteta iz Toronta dobila Nobelovu nagradu?
"Dva argumenta su odigrala kljucnu ulogu u dodeljivanju Nobelove nagrade ekipi iz Toronta. Prvi je bio taj sto je James Collip uspeo da ocisti pankreaticnu srz koja se veoma uspesno mogla uspesno dati coveku. To je zasita bio prvi korak pored onoga sto je ucinio Paulesku. Drugi razlog sto je Toronto posetio dobitnik Nobelove nagrade za 1920. Godinu, August Krogh, cija je supruga bolovala od dijabetisa. Posetivsi laboratotiju Macka Leoda postigli su dogovor oko mogucnosti da ovaj novi hormon proizvodi i u Kopenhagenu. Krogh je bio taj koji je predlozio Kanadjane za Nobelovu nagradu i pored toga sto oni nisu objavili nista o dijabetisu. Jedan od clanova Nobelovog Komiteta, koji je odbio da napise preporuku za nominalizaciju, poslao je pismo direktoru komiteta u kojem je reko da je cesto ucestvovao u dodelivanju nagrade, ali nikad nije bio u situaciji da nema rdaove na osnovu kojih bi mogao da se dokumentuje”.
Pitali smo doktora Joneskua –Trgoviste koja je razlika izmedju pankreina i insulina:
"Medju njima ne postoji nikakva razlika. Zapravo, trebalo bi da kazem da izmedju pankreina i isletina ne postoji nikakva razlika. Kanadjani su pankreaticnu srz koju su koristili po Pauleskuovom modelu nazvali isletinom. Nedavno sam dosao do clanka belgijskog fiziologa Jeana de Meyera koji je 1909. godine koristio naziv insulin. On je rekao da se hormon naziva insulin. Tako da su Kanadjani prisvojili i naucni rad Pauleskua ali, i naziv koji je dao Meyer”.
Godine 1969, posle medjunarodne kampanije o odredjivanju istine ciji je inicijator bio skotski fiziolog Ian Murray Nobelov Komitet je priznao zasluge i prioritet Nikolaja Pauleskua kada je rec o otkrivanju leka protiv dijabetisa.
|
2025-05-07
Print
Slusajte ponovo